Ekonomska teorija ili praksa – Profit Magazin br.56
Predviđanje i planiranje ekonomskog razvoja kompanije
Kojim putem krenuti?
Davne 1984 godine psiholog Philip Tetlock jedan od mlađih naučnih saradnika u nacionalnoj Akademiji Nauka SAD-a bio je zadužen da ispita koje su moguće reakcije Sovjetskog Saveza na agresivan stav predsednika Regana u odnosu na hladni rat. Pitanje je bilo jednostavno, ali jako značajno: „Da li će Sovjeti biti ispravocirani do te mere da upotrebe nuklearno oružje“. Što je značilo: „Da li će doći do uništenja savremene civilizacije?“ Razgovarao je sa najvećim ekspertima tog vremena u svim mogućim oblastima, sociologije, geopolitike, filozofije. Ono što ga je šokiralo bilo je to u kojoj meri su se razlikovala mišljenja vodećih stručnjaka zapadne civilizacije. Njihova mišljenja bila su skoro ravnomerno podeljena kako po ličnim stavovima. tako i po polaritetu ishoda koji su predviđali.
Glava ili pismo?
Zapanjen prethodnim rezultatom Tetlock je započeo dvadesetogodišnje istraživanje tako što je odabrao 300 vrhunskih eksperata iz svih grana politike, privrede i društva. Sastavljena od naučnika, nobelovaca, menadžera, pravnika, ekonomista, inženjera, policajaca, špijuna, ova grupa ljudi predstavljala je vrh znanja i iskustva koje savremena civilizacija može da dostigne. Od njih je tokom godina zahtevao precizne, kvantitativne odgovore na 27450 pitanja-predviđanja koje im je postavio. Rezultat je ponovo bio zapanjujući. Predviđanja vrhunskih eksperata nisu se mnogo razlikovala od nekoga ko bi bacao novčić i očekivao da padne glava ili pismo. Zaključak ovog ogromnog istraživanja bio je da su u predviđanju budućnosti eksperti zakazali zato što su u stvari zakazali u razumevanju kompleksnosti realnosti koja ih okružuje. Svako od njih pojedinačno razumeo je jako dobro problematiku svoje ekspertize ali je kompleksnost sveobuhvatne realnosti tolika da su donosili zaključke bez razumevanja ostalih važnih uticaja.
Na žalost komunističkih planera, njihovi petogodišnji planovi nisu se ostvarivali ne zato što su oni bili loši stručnjaci, već zato što je nemoguće predvideti tako kompleksnu stvar kao što je globalno tržište. To je kao kada bi ste od meteorologa zatražili da vam predvide vremenske prilike u sledećih 5 godina i to za svaki dan pojedinačno.
Majmun sa strelicama
Da budemo pošteni prema ekspertima, ovo istraživanje nije pokazalo da su neobavešteni i neobrazovani ljudi bolji u predviđanju budućnosti od stručnjaka. Vrhunski eksperti su na svakom nivou prikazali bolja predviđanja od običnih ljudi, ali samo za nekoliko procenata. To znači da je neophodno pitati eksperte kada se donosi bilo koja važna odluka, samo se mora biti jako oprezan u kojoj meri se njihovo mišljenje-predviđanje može prihvatiti kao izvesno? Problem nije u samim ekspertima ili u njihovim nedostacima, već u svetu koji nas okružuje. Realnost je toliko kompleksna i nepredvidiva da je jako teško uzeti u obzir sve moguće uticaje i međuzavisnosti.
Slični rezultati dobijeni su i istraživanjem koje se bavilo predviđanjem pada ili rasta vrednosti berzanskih akcija na Wall Street-u. Poređena su predviđanja najvećih berzanskih eksperata sa rezultatima izbora običnog majmuna koji je strelicama gađao papiriće sa nazivima pojedinih akcija. Akcije koje je majmun odabrao strelicama nisu mnogo (značajno) gore ili bolje prolazile od izbora vrhunskih finansijskih eksperata.
Želite li Gutenbergov biznis?
Primeri pogrešnog predviđanja nisu samo u domenu velikih svetskih događanja. Koliko puta smo i sami bili u situaciji da shvatimo koliko je život nepredvidljiv? Kako je teško doneti prave odluke i predviđanja u biznisu? Recimo, šta biste rekli kada bi sada neko mogao da vas vrati vremeplovom u Mainz 1455 godine sa dovoljno zlatnika da otkupite Gutenbergovu štampariju? Da li bi ste to učinili? Zamislite, verovatno najveći pronalazak drugog milenijuma u vašem vlasništvu. Da li bi ste preuzeli Gutenbergov biznis? Na prvi pogled neverovatno primamljiva ponuda. Ali šta se desilo sa Gutenbergovim poslovanjem? Problemi sa tržištem, nedovoljna potražnja, skupa proizvodnja, vrlo brzo su ga oterali u bankrot. Prva komercijalna štamparija otvara se tek desetak godina kasnije u Veneciji i vrlo brzo postaje profitabilna, ali ne štampanjem knjiga, već štampanjem oproštajnica za Katoličku Crkvu koja ih je prodavala vernicima za oproštaj greha.
“Šta obično nedostaje, nisu nove ideje, već volja da se one realizuju!“
— Seth Godin
Darvinova priča
Ako se pitamo zašto tako malo kompanija postanu vrhunske kompanije je isto kao i pitanje zašto tako malo sportista uđe u finale Olimpijskih igara? U tržišnoj ekonomiji mesta ima samo za najbolje. Kako se postaje najbolji? Kako se pobeđuje na tržištu? Da li savetima eksperata? Šta mislite, koliko vrhunskih biznisa u Svetu je osnovano i uspešno vođeno od strane profesora ekonomije? Da bi se postigao uspeh na bilo kom polju potrebno je doneti niz ispravnih odluka. Kako doći do pravih rešenja u današnjem prekompleksnom okruženju? Kako je to učinila priroda? Kako je nastao čovek? Da li kao rezultat ekspertskog mišljenja ili kroz proces evolucije? Kako je priroda odabrala najbolja moguća rešenja? Kroz dugi, dugi proces probe i greške (eng. Trial and error)? Milioni generacija homo erectus-a su se smenjivale dok je preživljavanjem onih najotpornijih i najprilagodljivijih nastalo trenutno najsavršenije biće na planeti zemlji, čovek – homo sapiens.
”Onaj ko nikada nije napravio grešku nikada nije probao ništa novo!”
–– Albert Einstein
Evolucija ideja
Kako se ova priča odražava na donošenje odluka u poslovanju? Šta mislite, zašto je tržišna ekonomija uspešnija od planske? Šta je u stvari suština tržišne ekonomije, ako ne stalna borba novih ideja gde samo one najbolje i najuspešnije preživljavaju tržišnu trku. Ne one koje su doneli najpametniji i najiskusniji stručnjaci već one koje se pokažu najboljima u praksi sa kupcima. To znači da preduzeća moraju stalno da kreiraju i isprobavaju nove ideje kako bi pronašli one koje će im doneti konkurentsku prednost na tržištu. A to vam je u stvari definicija pojma inoviranja: „Kreiranje vrednosti primenom novih ideja“. Samo kroz proces probe i greške, stalno inovirajući vaše poslovanje bićete u situaciji da pronađete pravi put na globalnom tržištu. Ne zahvaljujući velikom znanju i pameti, već inovacijama, stalno probajući i praveći greške.
“Tokom evolucije ne preživljavaju one vrste koje su najjače, niti one
najinteligentnije, već one koje su najprilagodljivije promenama”
— Charles Darwin
Ponovo feedback
Da li donošenje odluka kroz probu i greške samo po sebi garantuje da će se doneti najbolja odluka? Ovde postoji jedan skriveni problem koji mnogi preduzetnici i biznismeni ne vide. Da li je dovoljno samo biti kreativan i izbaciti jako puno ideja od kojih će neka napraviti čudo i osvojiti tržište? Da li ideje same od sebe postaju profitabilne? Jako je važno kako se testira uspešnost tih ideja. Da li su one stvarno uspešne ili su ih podređeni ušminkali i predstavili uspešnim kako bi se dodvorili šefovima. Ovde ponovo dolazimo do priče iz prošlog broja, priče o povratnoj informaciji, o feedback-u. U životu nije dovoljno samo grešiti, već je potrebno te greške analizirati na pravi način kako bi se iz njih izvukla prava pouka. A da bi analiza grešaka bila dobra morate imati pravu povratnu informaciju o toj grešci. Nažalost ili na sreću donosioca odluka, kvalitet povratne informacije zavisi od kvaliteta komunikacije među ljudima, a ona zavisi od kulture ponašanja tih ljudi.
“Sposobnost organizacije da stalno uči, i brzo prevede naučeno u akciju je vrhunska konkurentna prednost.”
— Jack Welch
Nekulturno ponašanje
Pretpostavljam da se pitate: „Kakve veze ima kultura ponašanja sa time kakve se odluke donose?“ Verovali ili ne ali od kulture sve zavisi. Kakvu kulturu ponašanja stimuliše naš obrazovni sistem? Da li se od dece u našim školama očekuje da sami probaju i ispitaju razne mogućnosti koje im se pružaju i odaberu one najbolje (da inoviraju) ili im se od malena usađuje neprikosnoveno poštovanje autoriteta (da slušaju)? Da li im je dozvoljeno da postavljaju pitanja ili im se samo serviraju gotovi odgovori „stručnjaka“? Kako je kad odrastemo? Da li se u našim preduzećima stimulišu kreativnost i inovacije ili su oni koji žele promene opasnost koju treba ukloniti? Kako je tek u našoj državnoj administraciji? Da li naša odbojnost i otpor prema promenama ima veze sa tim što smo među poslednjim u Evropi (po svim parametrima)? Šta mislite zašto su kompanije kao Apple ili Google tako moćne, da li zato što imaju najpametnije „vrhunske eksperte“ koje rade za njih ili zato što su najspremnije da konstantno inoviraju svoje poslovanje?
Kako se prave greške? Recimo, kako je uništena domaća privreda? Imali ste gomilu „vrhunskih eksperata“ koji su primenjujući svoje neprikosnoveno „ekonomsko znanje“ privatizovali privredu i poklonili je gomili nekompetentnih prevaranata. Neka je u startu i napravljena greška, u mnogim slučajevima i nenamerno, ali da je postojalo makar malo interesovanje za pravu povratnu informaciju greške bi se na vreme uvidele i ispravile. Izbegla bi se većina promašaja. Ali, problem je udvorička kultura ponašanja, gde cilj nije bila prava povratna informacija, već ona koja najbolje odgovara karijerama pojedinaca u birokratskoj hijerarhiji. Tako se štiteći „male“ lične sujete načinilo mnogo zajedničke štete.
“Društva funkcionišu dobro kada su proizvod selekcije na društvenom nivou, kada jedinke brinu o jedni o drugima.”
— David Willson